Koračam pored potoka
i okolnim planinama
izmedju visokih kuća
što ih sunce zaklanja
Posmatram one
što mirno koračju
istim putem
Svi smo mi niko i ništa
i takvi smo kakvi jesmo
Nema ništa u našim očima
ni sreća se ne vidi više
Mi smo samo san
buducih generacija
Živi li taj neko
ko je sve ovo izmislio
Ako je uopšte nešto izmišljeno
iz ničega
Pasivno posamtram
i branim goli život
Radost
lagano grije moje tijelo
i ubrzva prazne misli
Gotovo iz noći u noć
nerado idem na spavanje
Gasim lampu
a njeno sjenilo treperi
prije nego se razleti u mraku
Sve oko mene mraćno je
i tiho
Gjde li su svi pokreti moji
da li oni sapvaju
Gjde su one kuce
potoci i planine
Dali su
i oni nestali u tiohoj noći
Gjde su ljudi zabrinutih lica
gdje je zora
da probudi dan
i saceka noc
da oživi Duh
i ovaj usnuli svijet
S.S.Kaja
